Колико ефикасно користимо тастатуру?

Опсервационо истраживање у Црној Гори — новембар 2025.
НВУ Инвиктус

Од искуства до истраживачког питања

Иницијатива за истраживање настала је на основу искуства Жарка Радаковића, који је током боравка и рада у Канади похађао курс десетопрстног куцања, а затим подучавао дјецу овој вјештини у заједници окупљеној око цркве Светог Саве (Saint Sava Serbian Church). По повратку у Црну Гору почео је да обраћа пажњу на начин на који запослени у различитим службама користе тастатуру. У установама у којима се велики дио посла обавља на рачунару уочавао је споро куцање, често са два прста и уз стално гледање у тастатуру.

Ова запажања покренула су питање: колико је правилна техника уноса текста заступљена међу особама које рачунаре користе свакодневно? Тако је настала иницијатива за опсервационо истраживање практичне дигиталне вјештине која је важна у образовању, здравству и јавној управи.

Циљ и метод

Истраживање је завршено у новембру 2025. године. Циљ је био да се непосредним посматрањем утврди како корисници рачунара распоређују прсте приликом куцања, да ли гледају у тастатуру и да ли примјењују правилну десетопрстну технику без гледања у типке.

Посматрање је обављено током редовног рада и наставе, без посебно организованог тестирања у ширем узорку. За школску подгрупу од 12 ученика четвртог разреда укључена су и запажања професорице Славице Нововић Милуновић о брзини, броју коришћених прстију и гледању у тастатуру. Ови подаци су приближне опсервационе процјене. Издвојени прелиминарни узорак од 14 запослених, описан у пројектној пријави НВУ Инвиктус, садржи и податак о просјечној брзини куцања од 29,4 ријечи у минути. То мјерење не треба поистовјећивати са опсервационим процјенама за све посматране особе.

Обухват

Према евиденцији истраживачког тима, обухваћене су 142 особе из четири групе:

Узорак је пригодан, а подаци су дескриптивни: резултати описују посматране групе, без претензије да представљају статистички репрезентативну слику Црне Горе.

Главни налази

Налази показују различите обрасце употребе тастатуре у посматраним групама. Подаци за запослене и школску подгрупу приказани су одвојено, јер се разликују по начину документовања и обухвату.

У раније документованој групи од 14 запослених свих 14 куцало је са два прста, уз визуелно праћење тастатуре. За ту групу у пројектној пријави наведена је просјечна брзина од 29,4 ријечи у минути. Та вриједност се односи искључиво на наведену групу и не представља просјек за свих 142 посматраних.

Школска подгрупа: 12 ученика четврте године графичког дизајна

Подгрупу чини 12 ученика четврте године средње школе, смјера графички дизајн, који свакодневно користе рачунар. Према запажањима професорице Славице Нововић Милуновић, приближно 80% ових ученика куцало је брзо, око 60 ријечи у минути. У оквиру ове групе брзих ученика приближно половина је куцала без гледања у тастатуру, а половина уз гледање.

Међу брзим ученицима приближно 70% користило је свих десет прстију — осам прстију за куцање и палчеве за размакницу (space). Преостали брзи ученици користили су шест прстију.

Примјена ових приближних процената на подгрупу од 12 ученика даје оријентационо око 10 брзих ученика, око петоро брзих који куцају без гледања и око седморо брзих који користе свих десет прстију. Ови бројеви су рачунске илустрације процјена, а не појединачно потврђени бројеви ученика. Подаци не утврђују колико истих ученика истовремено користи свих десет прстију и куца без гледања у тастатуру.

Школски налаз показује да међу посматраним ученицима постоје и развијене вјештине куцања. Истовремено, подаци за 14 запослених указују на простор за обуку. Искуство у коришћењу рачунара не значи нужно и усвојену технику ефикасног куцања.

Значај налаза

Куцање без гледања у тастатуру представља практичну моторичку вјештину која се стиче систематском вјежбом. Њено усвајање може олакшати унос текста, смањити потребу за непрестаним пребацивањем погледа са екрана на тастатуру и ослободити пажњу за садржај документа.

У јавним службама и здравству то је потенцијално корисно за рад са електронским евиденцијама и текстуалном документацијом. У школама је ријеч о вјештини која ученицима може користити током даљег образовања и запошљавања. Међутим, ово посматрање није мјерило уштеду времена, продуктивност нити ефекте обуке, па се о њима не изводе квантитативни закључци.

Ограничења и препоруке

Истраживање је имало описни, опсервациони карактер. Учесници нијесу бирани случајним узорковањем, а процјене удјела техника куцања нису засноване на јединственом формалном тесту за све учеснике. Школске процјене односе се искључиво на подгрупу од 12 ученика четвртог разреда и не могу се пренијети на све 53 ученика или на свих 142 посматране особе. Брзина од око 60 ријечи у минути представља школску опсервациону процјену и није непосредно упоредива са документованим просјеком од 29,4 ријечи у минути за 14 запослених. Због тога налази служе као почетни увид и основа за даље провјере.

Препоручује се пилот-програм правилног десетопрстног куцања са јасним наставним планом, почетним и завршним мјерењем брзине и тачности, праћењем способности куцања без гледања у тастатуру и провјером задржавања вјештине. Програм би могао бити прилагођен ученицима, одраслима и запосленима који редовно користе рачунар.

Закључак

Опсервационо истраживање завршено у новембру 2025. године обухватило је 142 особе. Документовани налаз за 14 запослених показује куцање са два прста и просјечну брзину од 29,4 ријечи у минути. Запажања за подгрупу од 12 ученика четвртог разреда указују и на брзо куцање, коришћење свих десет прстију и куцање без гледања код дијела ученика, уз наведена ограничења процјена. Налази подржавају развој обуке прилагођене почетној вјештини полазника и провјеру напретка јединственим мјерењем брзине, тачности и технике.

НВУ Инвиктус ове резултате користи као полазиште за осмишљавање образовних активности у области функционалног куцања и дигиталне ефикасности.

НВУ Инвиктус | Беране | Новембар 2025.